Šta su kondilomi?

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, predstavljaju neprijatnu virusnu infekciju uzrokovanu humanim papiloma virusom (HPV). Ove izrasline najčešće se javljaju u genitalnoj oblasti – na vagini, penisu, anusu ili okolnim predelima kože. Iako nisu opasne po život, mogu biti izuzetno neprijatne i teške za lečenje.

Postoji preko 80 različitih tipova HPV virusa, od kojih većina ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje. Međutim, neki tipovi (kao što su HPV 16, 18, 31 i 45) mogu dovesti do razvoja raka grlića materice, dok tipovi 6 i 11 obično izazivaju bezopasne, ali neprijatne kondilome.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV se prenosi prvenstveno seksualnim kontaktom, ali moguće je zaraziti se i blagim dodirom dve sluzokože. Virus se može preneti i sa majke na dete tokom porođaja, što može dovesti do razvoja laringealnih papiloma kod novorođenčeta.

Inkubacioni period (vreme od infekcije do pojave simptoma) može trajati od nekoliko nedelja do godinu dana, što otežava praćenje izvora infekcije.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se obično manifestuju kao mekane, izdužene izrasline beličaste ili ružičaste boje, često sa "karfiolastom" površinom. Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, dok se kod muškaraca javljaju na penisu, prepucijumu ili otvoru uretre.

U početnoj fazi kondilomi su mali i lako mogu proći nezapaženi. Vremenom mogu narasti i postati vrlo uočljivi, što dovodi do psihičkog diskomfora. Retko izazivaju bol, ali mogu krvariti ili postati upaljeni.

Dijagnoza kondiloma

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, a u nekim slučajevima i histoloških analiza. Važno je naglasiti da se HPV ne može dijagnostikovati analizom krvi, jer virus živi samo u površinskim slojevima kože i sluzokože.

Često se dešava da stručnjaci daju različite dijagnoze, pa se preporučuje tražiti drugo, pa čak i treće mišljenje pre početka bilo kakvog lečenja. Neke benignije promene (kao što je polipoza) mogu biti pogrešno dijagnostikovane kao kondilomi.

Metode lečenja

Lečenje kondiloma može biti dugotrajno i zahteva strpljenje. Postoji nekoliko osnovnih metoda:

• Krioterapija (tečni azot): Bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana do potpunog nestanka promena
• Laser: Efikasna metoda za unutrašnje kondilome u vagini ili rektumu
• Hirurško uklanjanje: Koristi se za veće promene
• Topikalni lekovi: Podofilotoxin, trihlorsirćetna kiselina ili 5-fluorouracil kreme

Važno je napomenuti da nijedna od ovih metoda ne uništava sam virus, već samo uklanja njegove vidljive manifestacije. Virus ostaje u organizmu i može doći do recidiva, posebno u periodima oslabljenog imuniteta.

Kondilomi tokom trudnoće

Tokom trudnoće, zbog fizioloških promena u imunitetu, kondilomi mogu brže da rastu i šire se. Lečenje je neophodno sprovesti tokom celog perioda gestacije, a najčešće se koristi laserska vaporizacija koja je bezbedna i za majku i za plod.

Prevencija: HPV vakcine

Poslednjih godina u Srbiji su dostupne vakcine protiv najopasnijih tipova HPV virusa. Ove vakcine (poput Gardasila i Cervarixa) najefikasnije su ako se primene pre početka seksualnog života, idealno u adolescenciji.

Vakcina se daje u tri doze tokom šest meseci i pruža zaštitu od HPV tipova koji izazivaju ne samo kondilome već i rak grlića materice. Iako je cena vakcine visoka (oko 150 evra po dozi), dugoročna zaštita koju pruža može biti neprocenjiva.

Zaključak

Kondilomi su neprijatno, ali najčešće bezopasno stanje koje zahteva strpljenje u lečenju. Ključ uspeha leži u pravovremenoj dijagnozi, odabiru odgovarajuće terapije i redovnim kontrolama. HPV vakcinacija predstavlja najefikasniji način prevencije ne samo kondiloma već i raka grlića materice.

Ukoliko primećujete bilo kakve promene u genitalnoj oblasti, obratite se stručnjaku i ne ustručavajte se tražiti drugo mišljenje. Pametnom prevencijom i svesnošću o ovom problemu možete znatno smanjiti rizik od neprijatnih posledica HPV infekcije.